Štranjga

Piše: dr. Ružica Šušnjara-Sarić

Kupljena je krava Rumenka. Kakva radost i blagodat za kuću. Valja joj popraviti štalicu. Zna se. To će djed i tata. Ali valja s njom i na ispašu. Zna se. To će teta Manda. Još pride dobit će i mene za čuvanje. E, ali neće sama na ispašu. Idu sve druge iz sokaka zajedno. Tko s kravama, tko s krmcima. Viču (zovu) jedna drugu usput: Troćo, Ruška, Mando, Džijo... idemo! I evo ih na Čandžićki. Ali, matere im tutnuše u ruke i ručni rad. “Đe će žensko sjedit skrštenih ruku. Sramota je! A treba i ru’o sebi spremati” govorahu majke. Kao da čuvanje stoke nije dovoljno!

“Dobro, dobro”, odobravale su kćeri, a ipak mislile barem koju minutu ukrasti za sebe i malo se poigrati. A čega će se igrati?
Škuljaka?

Loptu imaju samo “dlakaru” (napravljenu od životinjske dlake). A ona ne odskače od zemlje.

Škole? Ne mogu, bose su. Ne može se šikati crijep po razredima, izranit će noge.. “Idemo se igrati bulki” (lutaka), predlaže tetka Ruža zvana Troćo.

“Đe su nam lutke”, pita Manda Lujinina.

“Pa evo mala Ruža”, to jest ja, biti će ta bulka.  Bulku je trebalo poviti. Od naše Rumenke, kao najmirnije krave, curice su uzele štranjgu. Tobože me povile i svezale s tom štranjgom, koja nije bila nimalo ugodna. Kvrgava i opora žuljala me na sve strane.

Dok su one igrale svoju igru, krave su otišle na Siljevac u njivu Ilije Petkovića (kasnije smo mi tu njivu od njega  kupili). Ilija je baš tada naišao iz Crkvine. Galamio je i ljutio se s pravom. Krave su mu izgazile i obrstile zelenje. Zarobio je našu Rumenku, a cure su se razbježale plačući. Teta je zvala djeda u pomoć. On je došao . Kao mudar čovjek raspetljao je problem s Petkovićem. Sve to vrijeme ja sam bila vezana u toj štranjgi. “Prikanjkala” sam se plačući.

I tko zna dokle bi sve to trajalo da djed nije primjetio Rumenka bez štranjge.. Teta je tada kao oparena potrčala na mjesto gdje me je ostavila. Plačući me privila na grudi, a zatim brzo izbavila iz štranjginih kandži.

Mogu zamisliti što je sve djed rekao teti, jer nikada se više ona i njezine druge nisu na taj način igrale “bulki”.

Ni Rumenka nije više išla u štetu. Štranjga je uvijek bila na svom mjestu, to jest o Rumenkinom vratu.