Vic

Piše: Ivica Sarić Ico

Jedan od najboljih viceva što sam ja ikada čuo izlepršao je iz usta jednog našeg komšije i pokušat ću ga prenijeti  što originalnije….

Pola tri ujutro…mladi student, svojih dvadeset i koju godinu, žuri kući…na ulici nigdje nikog… Odjednom, šćućuren iza nekog ugla, iskoči policajac i dreknu: „Kuda? Kuda u ovo gluvo doba? Čiji si…ajmo ličnu na pregled…“

„Nnnemam ličnu…“

„Kako nemaš ličnu?! Đes' pošo?“

„Pa idem kući…“

„Pa đes' bio u ovo gluvo doba?“

„Učio.“

„Kako učio..ko sad uči…jes' ti sav svoj?!“

„Pa, jjjesam…eto skupilo se nas tri–četiri jarana pa se zajedno pripremali za ispit jer nam je tako lakše...pomažemo jedan drugom…“

„Ma dat ću ja tebi pomaganje…šta studiraš?“

„Matematiku...“

„Čuj matematiku…pa ja sam ekspert za matematiku…pa ste ste vi to učili iz matematike pa da ostanete do u ovo doba?“

„Ma rješavali smo neki problem…malo je to komplikovano za objasnit…“

„Šta je ba komplikovano...pa ne bi ja bio policajac da ne znam riješavati problem…hajd da čujem kakve to problem imate i šta ste vi to toliko mozgali…“

„Pa dobro …evo malo ću da pojednostavim da bi vam bilo lakše da razumijete:

osam minus deset su minus dva, plus dva su nula…“

„Šta ba osam minus dva...de ponovo, nešto sam propustio…“

„Paaaa... osam minus deset su minus dva, plus dva, su nula…“

„Ajd mrš..mene si tu došao zajebavat…osam minus…ajd bjež i nemoj da te više sretnem bez lične, jer ima da te ja obračunam na svoj način…“

I student se lagano izgubi…

Drot nikako da skonta u čemu je problem kod zadatka, sjedne na neku klupu i utone u razmišljanje… Sjedeći tako nije ni primijetio da se zadržao dobrih par sati te da mu je smjena istekla. Brže-bolje pojuri do policijske stanice. Žureći tako skoro se sudario sa svojim šefom na ulaznim vratima…..

„Pa dobro majku mu đes' ti.. ti si trebo bit ovdje prije sat vremena…đes' luto?“

„Joj šefe izvini molim te al ti znaš da ja volim razmišljat i da da imam nekoliko hobija, a jedan od njih je matematika…“

„Ajd ba ne seri nego pričaj…kakva matematika i kakvi hobiji…“

Pa eto pao mi na pamet jedan problem što cak ni studenti na fakultetu ne mogu da riješe…a ja sam ga riješio…“

„Ajde ba ne lupetaj nego da čujem šta si ti to skonto..matere ti…“

„Dobro šefe, ja ću to malo da pojednostavim jer problem je malo žešći, tako će vam biti lakše za skontat…“

„Znači ide ovako: u autobusu sjede osam putnika, na jednoj stanici izađe njih deset…što znači da bi na slijedećoj stanici moralo da uđu još dvoje putnika da bi bio prazan autobus…“