Snovi

Piše: Ivica Sarić Ico

„Slušaj vamo dat` ja nešto šanem, jebeš doktore…kaže men doco da nesmijem puš`t, pit, na ladnom sjed`t, masno jest… a ja sve kontra… a jebo ti sliku svoju da vidim ko će duže izdurat… isto smo godišće pa ćemo vid`t kom će prija dokundisat…Firaun jedan…“.

Taj naš starina koji je ovako govorio već je u vječnim lovištima preko trideset godina, doktor je umro (po informacijama koje sam dobio) prije dvije godine. I to obojica su umrli od smrti (za ovu konstataciju je „kriv“ još jedan naš starina).

Na brzinu da nešto objasnim, svi događaji koje pokušavam prenijeti iz moje kutije za sjećanje su skoro 100% istiniti, likovi malo izmijenjeni i inkognito predstavljeni… čisto radi što manje problema kako glavnim akterima, tako i meni samom kao autoru, ali i autoru ovog Bloga….

„Osluškivanje tišine, šutanje kamenica po putu, piti mlako pivo, pišanje uz vjetar… sve ti je to znak, dijete moje, da se insanu nešto zakofrčilo u glavi. Znaš li ti, naprimjer, da ja mogu isplanirati šta ću sanjat. Jest matere mi, et pitaj mog brata ak men ne vjeruješ. A to sve zbog jake volje (- i alkohola, dobacuje netko sa strane)…Nemre bit od knjige, zadnji put sam počeo čitat “Biserje sv. Ante” i odustao već na prvoj rečenici, još prije trideset godina… Već samo zbog jake volje, praksom do savršenstva. Eto sinoć sam sanjao da se kamion Apatinske pivare prevrnuo kod arterca…. Vozaču ništa, kamionu ništa… a prevozio čokančiće kod Fubija u Diskont…. Rasuli se oni putem a mi trč…. kupi ih da ne bi ko slučajno naletio i gume probušio… ja brojo… 168 nerazbijenih… a razbijene nisam mogo skontat… M. mi reče da brojim dnoove, kao tako ću znat tačno u komad koliko ih je razbijeno… ali ko će ba to brojat… jebeš to, nego spašavaj što se spasit može… I moš mislit, šofer kaže nama da je u redu… da moremo zadržat piće… Pa jeboga ti (mislim u sebi), ja reskiro svoj život da spasim dečiće a ti konto da ih ponovo natovariš na kamion… ali eto vidiš da je čojko normalan… još je slistio dva sa nama dok je L. ispravljo kamion. Ja kada sam se probudio, ja sam vas u vodi bio. Okrenem se oko sebe niđe dečića ni za lijeka… moro evo kod Kiwija doći da uzmem neš za pričestit se, jer ne valja na prazan stomak ništa jest… Pa ti sad vidi. Još kad bih voljom mogo nešto mijenjat ovako u pravo, ne dok sanjam… ih đe bi mi kraj bio. A što ti ne popiješ nešt… mani ba soka, to ti je puno šećera, sjebat će ti zube. Daj momčini jedno pivo… malo…. ladno…. ak imaš u zelenoj flaški….i daj i meni dva za ponjet…al velika…moremi neko naić…..đe mi je točak…

Više od istog autora

  • Posveta Posveta
  • Dva vam - dva tam Dva vam - dva tam
  • Stihovi Stihovi