Priče iz davnina (9-12)

Piše: Ivica Sarić - Ico

Priča deveta

Tih osamdesetih godina bila je prava pomama za seoskim igrankama, sviralo se je svega i svačega. Ubjedljivo najjača i najveća igranka bila je u H. Tišini. Međutim mi Hasićani ne bi bili Hasićani kada ne bi procunjali neka druga mjesta sličnog sadržaja. Zbog kratkog džepa mnogi od nas nisu imali adekvatan prijevoz, pa čak ni bicikl…tako da smo se domišljali na razne načine. Prebacivali smo se (u to doba jako popularno) stopiranjem, autobusom, čak smo znali po osmorica ili devetorica da sjednemo u jedno auto, pješice, zapregom…itd….ali pri dolasku na određenu destinaciju smo nabacivali “maske” tako da smo se ponašali kao do smo svaki ponaosob došao svojim ličnim automobilom….ili pak motociklom…e tu leži kvaka. Jedan nas komšo…legenda, faca nad facama, je došao na vrlo originalnu ideju. Naime u Garevcu se održavala igranka nedjeljom, a on od prijevoza je imao samo loši, stari bicikl. Obukao je svoju kožnu jaknu, isprani jeans, nabacio koju kožnu narukvicu i ogrlicu, povezao izlizanu maramu oko vrata, navukao radničke cokule, pozajmio kacigu za motocikl od svog jare i lagano onim istim starim biciklom krenuo prema Garevcu. Na ulasku u Garevac je sakrio bicikl u grmlje, onu kacigu prebacio preko lakta i mangupskim korakom se odšetao do sale. Pošto je bio fine vanjštine (hoću reci lijep I zgodan) onako mangupski i rokerski obučen i još bajker bio je pravi magnet za cure te regije…samo da napomenem da onog momenta kada bi osjetio da ga je netko provalio u fazonu birao bi neko drugo mjesto i onda opet Jovo nanovo….

Priča deseta

Jedna kratka provala iz Markanove gostione;

“Volim te mama, al’ ne više od Dinama…”!!!!

Priča jedanaesta

Naš M. nije bio baš Bog zna kako marljiv učenik…bistar da, ali u školi jedinica do jedinice. Mrzio je ama baš sve predmete izuzev fizičkog i likovnog. A prolazio je razrede tako što bi u zadnji moment nekako pronalazio snage i volje te popravljao te “kečeve”…..

Jednom se njegova majka nakani da poslije mise u crkvi provjeri kod seoskog svećenika kakav joj je sin na vjeronauku a poslije toga  i da navrati  u školu…Znala je ona  da njen M. Nije od zlata ali da baš ima toliko jedinica i neopravdanih nije ni u snu pomislila..

Prvi sastanak, onaj u crkvi, i nije bio tako loš…svećenik joj je ispričao kako je M. jako dobro, poslušno dijete i da ispunjava sve obaveze koje se od njega očekuju na vjeronauku, ali drugi posjet, onaj u školi, je bio katastrofa. Učitelj joj je rekao da M. ima još par sedmica da popravi osam jedinica, u protivnom će ponavljati razred. Doduše obećao joj je da će se i on malo više postarati oko M. ne bi li ga “probudio” na vrijeme, jer ipa on je samo malo veća ljenčuga a nipošto loš đak…

Jadna majka, jedva je nekako došla kući…a kod kuće, na stepenicama čekao ju je M.

Već ju je vidio u školskom dvorištu, i znao je da može očekivati sve samo ne riječi hvale ….I onako veselo joj dobaci:’’ I….šta ima…đes ti to bila….?”

“Na roditeljskom nesrećo jedna…..”

“ Pa kako je bilo…?

“Dobro…imaš sreće što nisi loš iz vjeronauka jer samo ti dragi Bog može pomoći da prođeš razred…”

Priča dvanaesta

„E jesam ugursuz…ko da mi sam Bog daje a vrag neda…et tak ti je kod mene. Vid kak sam bacikl obatalio“ - pritom ljutito rukom pokaza na bicikl, pa ga zatim još ljuće šutnu u kanal pokraj sebe. Prijatelj mu zastade, pogleda u isti taj bicikl pa ga priupita:

„Šta bi..?“

„Ma šta šta bi…je**m ti gaće od begovice Saje…zadnji točak mi se zablokiro…Bio lijepo u Šamcu, kupio novi ključ sa lancom da ga mogu zaključat….dovezo se do Belinove gostione…malo svratio…i kad sam izašo mal nisam vrat slomio….zaštopa se zadnji točak i aaa  aaaa neće pa neće. Na glavu sam poletio…ama ko da me neko rukom zateže ozada… I šta ću ….točak na rame pa kući. Fala Bogu pa Luka radi, moram jednu pivaru strest da malo dođem sebi.“

I tako njih dvojica sjednu ispred prodavnice Kiwi, a onaj bicikl postave ispred sebe… I dok su polako ispijali pivce naiđe treći junak iz ove priče. Upita ih za junačko zdravlje te šta ima novoga kod njih, a onaj prvi (vlasnik bicikla) na brzinu ispriča svoju muku i priupita zna li ovaj išta o mehanici i popravljanju bicikala. Ovaj pogleda bicikl…progunđa sebi u njedra nešto…malo se i nasmija pa veselo pogleda vlasnika…

„Evo ja ću ti ga popravit al ako nam platiš turu…jel more.“

„Ih jel more..dobš dvi ako ga popraviš. Jel ti treba kaki alat?“

„Ma jok, neg daj ti nam prvo to piće. I dodaj mi taj ključ od lanca ….zar ne vidiš da nisi otključo točak…zato se i zaglavio…“

„Et…vid ti ovo…a otoič mi bilo proletlo kroz blesulju da sam ga more bit zaboravio odključat…“