Kubanj klasure

Piše: Ivica Sarić - Ico

Sjedio je na skemlici ispred stare udžere i otkiv’o motike. Stoljetno orahovo drvo pravilo mu je hlad ali za svaki slučaj na glavi mu je bio i stari, olinjali, masni i iznosani šešir. Bez ukrasne pantljike. Nju je izgubio kod P. na mesari još prije osam godina…. Klepac mu je već bio podobro isklepan na jednoj strani tako da ga je malo–malo okretao namještajući motiku u najidealniji položaj. Kraj njega na štokrli mali dečić (koji je baka A. kibicovala svako malo da ne bi slučajno se ispraznio) do pola ispunjen mirišljavom domaćom prepečenicom (od torgulja šljiva), malo prove, sitno izrezana slanina, glavica crvenog luka (presječena na četvero) i šnjira soli…

U jednakim intervalima bi pravio kratke pauze da malo odmori ispucane snažne ruke, malo otpine rakiice i ubaci mrvu meze… A sa njegove lijeve strane sve to posmatra stari šargo, koji nikada u zivotu nije bio svezan i nikad nikog nije ugrizao. A bio je prevalio, brat bratu, petnaest godina (insanskii). Mrvu sebi…mrvu šargi daje…pa se malo k’o i zagledaju jedan u drugog’. Obojica su dosta toga preturili preko svojih grbača… i pogledom jedan drugom više kažu neg’ ne’ko jezikom. Šargu je izdresir’o da mu ovaj donese duvankesu i fajercag, a ovaj je to činio tako vješto i pažljivo k’o da je bio reinkarnacija nekog okorjelog pušača, k’o čo’jek…

„Ooooo, falj’n Is’s, momcovi! Morel se izdurat’…“, naiđe komšija Đ. i dobaci im.

„More…more…đeš to …ajd vam ak ne žuriš, da po jednu kresnemo… Staraaaa…de ponesi nam fildžane i prituri kavu…“

Ma nije to ni izgovorio a bab’  A. je već iznosila napravljenju kavu. Njih dvojica se malo zgledaše onako k’o u čudu, jer ih iznenadi brzina  pripreme kave ali i ekspresna usluga…kadli će ti ona na to: “Već je bila vrila voda, ja sam’ zasula…sad nam je ionako vrijeme za kavenisat’…a još kad neko naiđe…ih…“

„Vidis ti moj Đ. kaka je u mene žena vrijedna…ne bi je dao za dva Pipikina mlina…Nego, đes to kreno…?“

„Odo do M.  reko mu Garić (iz Kornice) doć rezat građu pa odo vidt jel došo, taman dok moja R. napravi nešt za jest… Ugrijalo danas, a…? Kaki ti je paradajz? U mene ga nešt napalo, k’o da ga je neko ofurio vrućom vodom…“

„Aaaaaa, dobar…dobar ove godine…Izgleda da je ona rasada iz Nedića puno bolja neg’ ona kupovna (s pijace)…“

„Pa šta će to rezat M…one rastove il’ jasenove? De popi…popi da ne ladi…. Jes slušo dnevnik sinoć…“

Kubanj klasure (klašure)

„Ma jok…jebeš vijesti…ja to više i ne slušam..mene interesuje sam prognoza…a to mi jave moja leđa…kad god me žigne oko bubrega padne kiša...kad me ne žiga, upeče….e moj Đ. … ne znam kak ti al’ men sve ovo tonja na gurbet.. Jel’ valja (misli na rakiju)…?“

„Dobra…dobra….uhhhhh…“

„Gurbet….gurbet…. (samo klima glavom u znak odobravanja)…tako ti je to  kad svak oće da se bavi politikom i religijom a neće radit…Et u mene zet došo pomoć da okopamo ono malo žita što imamo…ja obletio tri reda a on osto na prvom i to napo reda…ccccc…ova današnja omladina…k’o kubanj klasure da si postavio na njivi...A znaš šta ona moja na to kaže…? Pusti ba djecu, imaju oni svoji briga… Ma koje brige…mi im šaljemo gra, luk, mast, suvadinu, brašno, jaja…eno i sad im tovimo osmero pilića...“

„Dobro ba..ja kom ćeš ako nećeš njima..I ja to svojim radim…Bolje mi njima neg’ oni nama…de uzmi, ajd ba nemoj se stidit’…uhhh…ujeda…štipa za obraze….“

„Neću…odo….Garić je već sigurno došo…hvala vam na kavi i na rakiici…naletite malo kod nas da se malo ispričamo…“

„Čekaj…idem i ja s tobom..baš me interesuje šta on to reže a trebaće mi i malo piljevine….“

Krenuše zajedno..onako s noge na nogu, i prekriženim rukama na stražnjici. A za njima stari šargo…polako uz kraj….

- klasura (ili klašura), kukuruzna stabljika

- kubanj riječ "kubanj"vjerovatno je iz turskoga, a u svezi je s riječju kupola. Valjda zato jer se kubanj slagao polukutno.