Koga god si ti ispratio, taj se nije vratio!

Piše: Ivica Sarić - Ico

Tog dana ništa nije najavljivalo da bi se moglo desiti nešto drugačije nego inače…Prevruć ljetni dan, kakav nije rijetkost za to doba godine. Mjesec juli već je iskapavao  svoje zadnje dane. Svi su se razbježali po najdebljim hladovinama, a samo oni najhrabriji ili oni koji su to stvarno morali, obavljali su  nekakve poslove. Pod Žendragom su se mogli čuti gnjurci i reski zvuk mašinica za pecanje. A tamo negdje u daljini čuo se šum vode…. ne’ko je pump'o vodu na artercu…

Tek pokoji auto na povratku iz čaršije uzbiba ustaljeni zrak namotan oko Hasićke džade…

Hlad Kivijeve prodavaonice prigrlio je trojicu jarana, koji su žedna grla pokušavali da natope hladnom pivom. Prazne gajbe od pića, izvrnute naopako, služile su im kao stolice a stari mosur od telefonskog kabla, stol. Znali su oni tako da deveraju svaki treći dan a pogotovo vikendom , a danas su se okupili nešto ranije i na neuobičajen dan…utorak….dan ni za šta…. Kibic…pa gutljaj…kibic…pa gutljaj…

- Lujo, de ti nama ponesi nešto za mezit, reče jedan od njih.

- Šta ćete…?

- De ba koji narezak i nekog sira…a more i sardine ak’ nema ništa drugo…

- More…’oćete i slanine…imam dobre...prava je…

- Ma daj šta daš…samo piva mora bit ladna…ha ha ha ha…a sve ostalo je egal…

Uto naiđe B.

- ‘Oćel to ljudi…izvin’te ak’ sam koga uvrijedio…

- ‘Oće…’oće….obećala je…

- ‘Ajde, ‘oš se pričestit sa nama…

- Jašta…od glave višak ne boli… (već je bio u fazi oduzimanja)…

Svi se odvališe kleberit’ i naručiše još jednu turu…

- Đes ti bio na ovakoj vrućini…?

- Ma išo u čaršiju kupit’ belegiju i kožicu za pumpu…ide mi više pumpa na živce…jebiga svaki put je moram zalit da bi propumpala… A te kožice što men trebaju imaju kupit sam u gvožđari….I zbog tog govneta ja moram pola dana izgubit…

- De ba šta kukaš…vidim nisi samo zbog tog išo neg si još neđe svraćo…

- Ma ja, kod Belina…vidim kuma M., točak ispred pa svratim da vidim kako je…I malo po malo…mic po mic..mi pokisnismo…Jebi ga kad je vruće piva bolje i brže fata…

- Ja…dobra ti ta…zato aj sjed…odmori malo pa dušu povrati…

- Ja…da znaš da oću….

I tako su četiri jarana ispijali pive i mastili brke dok jednom od njih nije dokundisalo. I to im je bio signal da se polako počnu rasipati. Ustanu složno kao jedan I pomognu svome jari stati na noge pa ga polunoseći uz pjesmu počnu transportirati kući…

Negdje na pola puta ih presretne A., čovjek koji je bio poznat po uredovanju na sahranama… Pa ih, pola u šali pola u zbilji, počne ružiti…

- Kako vas nije sramota…cijelo selo vas gleda…a vi još uz pjesmu pratite tog ugursuza….

- A jebiga… bolje da ga mi pratimo uz pjesmu nego ti bez pjesme…koga god si ti ispratio taj se nije vratio…pa ti sad gledaj...

I nastavi se pjesma...i nastavi se nošenje…metar naprijed dva nazad…

I ostao je taj dan topao sve do devet naveče….i ništa se nije desilo…barem ništa drugačije nego obično.