Ja…tako ti je to…

Piše: Ivica Sarić - Ico

„E moj Niko…firaune jedan…kud ne posluša šta ti žena reče, sad bi bio na konju …a ne ovako…. A ‘oš se ti pravit ljud’na…eto te sad…sad si lju’dna al’ ko mudina…“

Ču ga žena šta priča pa ga malo potkači: „Jes’to ti rek’o nješta?“

On se trgnu iz svog monologa, i onako ljutit samo otpuhnu sebi u njedra.

Te nakon nekoliko trenutaka opet nastavi sam sa sobom.

„A znao si i sam da ne valja ulazit’ u tal…nema tu poštenja…dva se brata ne mogu podijelit’ pošteno, a kamoli kumovi…da to valja i Boga bi bila dva a ne jedan…uh…uh…“

Žena ga je posmatrala ispod oka, perući suđe, i u sebi malo likovala iako joj ga je bilo malo žao. Likovala je zbog toga što se ispostavilo da je ona bila u pravu kada mu je savjetovala da ne ulazi ni u kakve sumnjive poslove sa kumom Josicom iz Jakeša, jer on je važio za čovjeka komu se ne povjeravaju pare. Il’ će ih prokockati, il’ zapit’…kako svoje tako i tuđe. Dobar je on čovo, ali kad su pare u pitanju - tu mu je obraz bio nula… A njen Niko zagriz’o za priču kuma Jose…“Kumašine moj…kupimo pletene stolice u Novom Selu 50 maraka po komadu i te iste prodamo na moru za 100, samo nas košta prijevoz 1.5 marka po komadu (komšo vozi do Makarske poluprazan kamion) i to je to…Imam čo’eka u Makarskoj koji će sve to da otkupi, pare odmah na ruke i to je to….tri ture i svakom po 750 makarona, pa kuš ljepše.“

Dugo je Niko konto dal’ da se upusti u pos’o ali kad je njegova Luca rekla ne, on je odmah donio odluku…da…i bit’ će po njegovom…neće on ženu slušat’…on je glava kuće…

I tako on da svome kumu pare za pola stolica (500 maraka),nazdrave po koju i njegov kumašin krene odlučno u poslovne vode.

Međutim, kum odluči da te pare još pametnije iskoristi, da ih zavrti i podupla još prije stolica, pa svrati u jednu od kafana gdje se upražnjavala kartaška igra zvana” Blagosov”… Svjedoci kažu da ga karta nije nikako htjela. Izgubio je sve do zadnje pare. Kumovih 500 maraka i svojih 800…

Sutradan ode u Novo Selo da od covjeka zatraži stolice na veresiju, kao platit će mu čim se vrati s mora, ali čovjek nije htio ni čuti,tako da je bio prinuđen vratiti se do kuma Nike i sve mu ispričati. Ljudi su, nekako će se raskusurati. Ali da tragedija bude još veća, njegov kum Niko nije imao onih 500 maraka (koje mu je predhodni dan pozajmio), nego je i on pozajmio 300 od svog komše (koji je bio izuzetno težak čovjek kada su u pitanju pare)I zakleo mu se da će mu ih vratiti za 5 dana, čim se njegov kum Joso vrati sa poslovnog puta…A ovaj mu je na to odgovorio : ”5 dana i ni minut više, u protivnom bi’će belaja…ja ću ti uzet kravu iz štale ak’ ne dobijem pare na vrijeme…pa ti sad’ vidi…”

Epilog - Kum Joso je morao prodat svog stojadina da bi vratio  pare kumu Niki, da bi ovaj mogao da vrati dug svom komši i tako sačuvao junicu (Milka joj je bilo ime…mislim junici).

Niki se povećao tlak i od tad je počeo piti tablete...nikada nije priznao svojoj Luci da je bila u pravu i da ju je trebao poslušati. Doktor koji mu je propisao tablete za tlak, je zet onog istog komšije koji mu je pozajmio pare, i u svom dvorištu (ispod vinograda) ima predivnu pletenu garnituru za sjedenje (stol i osam stolica) koju je nabavio negdje u Novom Selu po veoma povoljnoj cijeni.

Komšo je dobio svoje pare nazad i donio odluku da više nikada nikome neće pozajmiti pare…osim ako bude bilo kakve šanse da se s tom pozajmicom može malo i zaraditi…

Luca je dobila novu peć na drva…Niko se iznenada smekšao, i nakon skoro godinu dana Lucinog navaljivanja kupio novu smederevku…I to od onih 200 maraka…

P.s. radnja je istinita ali su imena, zbog zaštite privatnosti stvarnih osoba, promjenjena…